Uvek dobiješ ono što nećeš by Magdalena Bodnar

Sergej i Luna

Ovo je izmišljena životna priča o dvojici braće i njihovom rok bendu. Knjiga je puna veoma zabavnih i zanimljivih realnih dogodovština, ljubavi, strasti, emocija, štaviše napetosti i problema koje mogu, ili su već zadesile bilo koga od nas.

Uvek dobiješ ono što nećeš

Sedamnaestogodišnja Luna biva primorana da se nakon majčine iznenadne smrti preseli kod oca u selo pored Novosibirska...

Zbog očeve sklonosti ka alkoholu finansijski problemi su sve učestaliji...

Dok očajna stoji na ivici provalije neočekivano upoznaje prelepog stranca u kojeg se ubrzo i zljubljuje, ni ne sluteći ko je on zapravo...

Stvari se komplikuju kad shvati da je taj prelepi stranac u stvari poznati gitarista iz tada veoma populrnog rok benda u Rusiji, rodom iz tog sela...

Međutim, pravi problemi nastaju tek tada kad upozna njegovog brata, frontmena grupe i kad tajne prošlosti isplivaju i pomute osećanja...

Stara legenda o toj provaliji se zanemaruje i ruka sudbine počinje novu priču...

Legendu o braći muzičarima...

Genre: FAMILY & RELATIONSHIPS / Love & Romance

Secondary Genre: FAMILY & RELATIONSHIPS / Love & Romance

Language: Other (Serbian)

Keywords: romance, lovstory, passion, lifstory, music, rock music, russia, serbian, bosnian, croatian, handsome guys, rock band, love, secrets from the past, destiny, adventure

Word Count: 109,333

Sample text:

– Luna! Dođi kući, trebamo te... Oprosti mi, nisam mislio ozbiljno... Sve je plaćeno. Ne moraš da ideš tamo.. – čulo se Borisovo moljakanje u prilično pijanom stanju na sred Kalašnjikova.

Taj prizor je videlo i čulo celo društvo koje je sedelo za stolom uza zid, a i Sergej koji je upravo ušao kroz vrata.

– Neću dolaziti, pusti me i idi kući, odspavaj. – uzvratila je ona sklonivši očeve ruke sa sebe.

– Moraš... Ne možeš tek tako da nas napustiš. – nastavio je Boris uporno – Aleksandra te treba!

Luna se iznervirala.

– Jeli? Aleksandra me treba? Ona treba i tebe, a gde si ti?! – viknula je nervozno – Idi da se lečiš i budi otac barem njoj, ako meni nisi. – dodala je sad već očima punim suza.

Valentin je prišao, premda je prišao i Sergej.

– Čika Borise, da vas ja odvedem kući.– predložio je Valentin htevši prekinuti ovu mučnu situaciju.

Boris je odmahnuo rukom pijano.

– Ne treba sine, pusti da pričam sa ćerkom...

Sergej je prišao Luni i jednu ruku spustivši na njena leđa nagnuo se ka njenom uvetu.

– Jel sve, ok? – tiho je upitao.

– Ma da, sve je super... Došao je moj pijani otac da me vodi kući. Evo, upoznaj ga. – govorila je ona kroz suze.

Boris ga je pogledao i odmerio.

Trepnuo je dva puta, ali i onda je pred njim stajao Nikolaj Smirnov, neko koga je mrzeo dugi niz godina.

Nije mogao da poveruje sopstvenim očima, pa je zastao da bi razmislio.

Trebalo mu je dobrih par sekundi da pijani mozak shvati i poveže, ali kad se to ipak desilo, njegovo lice se smračilo i prstom je upro u njega.

– Znam ko je, znam! On je sin bogataša Nikolaja Smirnova, ljubavnika tvoje mame!


Book translation status:

The book is available for translation into any language except those listed below:

LanguageStatus
English
Already translated. Translated by Antonija Ciglar Tišljar

Would you like to translate this book? Make an offer to the Rights Holder!



  Return