Anđeo zaštitnik, jedini preostali čuvar kapije je postao čovek... Čovečanstvo i zemlja su nezaštićeni...
Anđeli se brinu, jer nemaju vođu, a tamna senka zla iznova preti i uzima žrtvu...
Imanuel i Emina sa svoja dva sina, po zahtevu crkve se seli u malo selo pored grada Vologda...
Dvanaestogodišnji, belokosi Aleksander i njegov brat blizanac, crnokosi Kristofer, poseduju neke nadljudske moći i zbog toga bivaju odbačeni od strane dece i ljudi...
Angelina, ćerka popa Vasilja koja boluje od retke neizlečive bolesti upoznaje Imanuela i njegovu porodicu...
Čudesna magija sadi svoje čarobno seme u dečja srca, ali devojčicina bolest se pogorša...
Godine prolaze, a stvari se komplikuju...
Petra, petnaestogodišnja devojčica izrazito narandžaste kose, bez roditelja dolazi u selo... Njeno prisustvo donosi šarene boje u živote blizanaca i zanimljive posledice...
Zlo neumorno traži put iz podzemlja i njen otrov se širi vazduhom trujući ljudska srca, ali nije mu to krajnji cilj... Pali anđeli i prognani imaju nameru da sruše Tvorca i zavladaju svime što postoji...
Imanuel biva zarobljen, blizanci beže, Emina završi u nekom selu...
Cirkus Beli Tigar putuje gradovima Rusije... deda Kiril, mađioničar i njegov tigar, Lucifer, skrivaju veliku tajnu...
Imanuel je sedeo sklupčan u dnu grobnice, molio se i brinuo. Mesec dana je prošlo, znao je da je toliko.
Tešio se s time da sem njega nisu nikog uhvatili. Ali sa druge strane, svi su mu neopisivo nedostajali, pogotovo Emina.
Uzdahnuo je tužno, do sada se ni jedan dan nije odvajao od nje, a sad već broji trideset prvi.
Iznova se pitao šta je s njom, dali je dobro i gde li je, i s kim. Nadao se da ju je neko našao, a sad valjda i pazi na nju. Ili su je momci našli pa su barem njih troje zajedno.
Trepnuo je, jer mu se vid mutio od crnih misli, koje su i njega pokušale obuzeti.
Uzdahnuo je ponovo „Ne, ona mora da živi zbog mene, zbog naših sinova i zbog sebe.“ponovio je u sebi i obrisao lice, koje se ovlažilo od suza.
– Nedostaješ mi Emanuela. – prošaputao je i osmehnuo se setivši se sna.
Često je sanja, a dosad nije nikad ništa ni sanjao. Nije ni znao šta je to.
Ali sad zna šta je. Sad on sanja nju, tako slatku i lepu, kako mu se smeši, kako ga ljubi i voli...
Trgnuo se na svetlost, koja je doprla kroz vrata na koja je ušao grobar Kosta. Bio je to stariji čovek sa naočarima, upadljivo velike dioptrije.
Bio je dobar čovek, ali voleo je flašu...
Imao je prilike da ga upozna za ovih mesec dana.
Donosio mu je hranu, vodu, votku, knjige, novine. Čak i karte je doneo i šah, pa je ostao da mu pravi društvo.
Pričao mu je i žalio ga, ali nije smeo da ga pusti iz razloga što su mu naznačili jasno da će ubiti i njega, a i celu njegovu porodicu.
Stari ih je poznavao sasvim dovoljno, pa se i plašio. Imanuel ga je razumeo i nije mu zamerao. Štaviše, bio mu je zahvalan na svemu što mu je donosio.
