.jpg)
Zakon univerzuma glasi:
POSTUPCI DONOSE POSLEDICE...
Na severu Rusije tamna senka zla se preteći spušta na zemlju... Mračna sekta na čelu sa gradonačelnikom i njegovim sinom Darkom, izabranim naslednikom, namerava da otvori kapiju podzemlja...
Tvorac šalje svoje anđele zaštitnike i njihovog vođu, jedinog preostalog čuvara kapije da ih spreče... Ali stvari se iskomplikuju...
Šesnaestogodišnja Emanuela sa sestrom Antonijom živi u malom selu na severu Rusije. Roditelji su im poginuli i njih dve se same bore sa problemima svakodnevnice...
Emanuela upoznaje Darka... Slatka, netaknuta i neiskvarena Emanuela postaje izabranica šarmantnog i neodoljivog naslednika. Ali jedne hladne novembarske noći, na putu do kuće naleće na sklupčanog, izgubljenog, a prelepog momka bez trunke odeće na sebi Ne znajući kako da mu pomogne, povela ga je kući...
Čudesna magija koja je nastala u trenutku kad je Bog stvorio čoveku ženu, umeša svoje prste...
Emanuela se zaljubljuje u zbunjenog i čudnog stranca, za kojeg se isprva misli da boluje od delimične amnezije, posle da je sveštenik iz dalekog manastira. Ali niko ni ne sluti ko je Imanuel zapravo...
Darko ne odustaje od svoje izabranice... Njegova moć raste... Zlo se širi, devojke nestaju... Kapija preti da će biti otvorena...
Imanuel je svestan da ih sam ne može zaustaviti, za to mu trebaju i ostali anđeli... Ali ako oni stignu, to će biti kraj njegovog boravka na zemlji...
Stvari se iznova komplikuju a postupci uvek donesu posledice...
Genre: YOUNG ADULT FICTION / Romance / Romantic ComedyVazduh je bio suv i oštar, a noć čudno tiha. Oblaci su zaklanjali mesec stvarajući utisak nečeg sablasnog.
Anton je stajao na raskrsnici naslonjen na jednu od uličnih svetiljki, negde na pola puta do vile Vladimov.
– Gde ste vi, ha? Ja se smrzoh ovde! – rekao je šaljivim glasom i osmehnuo se.
– Izvini, nisam mislila da ćeš nas čekati. – uzvratila je Emina i stala. Stao je i Imanuel.
Na trenutak je uhvatio Antona za ruku. Nije ništa rekao. Nije ni Anton govorio. Zbunio se od osećaja toplote koja ga je prožela po čitavom telu.
Trepnuo je dva puta i sumnjičavo ga pogledao..
– Idemo i poslušaj me, nemoj ništa piti ni jesti. I ne udaljavaj se mnogo od mene. – rekao mu je Imanuel nakon što je vratio svoju ruku u džep.
– Huh, ja se naježih. – osmehnuo se Anton mučno – A što to?
– Samo mi veruj i učini tako za tvoje dobro, može?
– Kako god... – slegnuo je on ramenima i pošao za njima. Uz nekoliko bržih koraka, našao se pored Imanuela – Zanimljivo... Zamisli i baba mi je rekla da ne idem. A posle mi je rekla potpuno isto što i ti...
– Možda si je trebao poslušati. – promrmljao je Imanuel između zuba.
Emina ga je pogledala skupljenim očima.
– Huh, zvučiš tako, ne znam ni ja kako... Kao da će se nešto desiti. Dobro, malo su čudni, ali su ljudi.
Imanuel nije ništa odgovorio.
– Malo više čudni... – uzdahnuo je Anton sa nejasnom grimasom.
Emina je pogled uperila u dalj, nije ništa rekla. Imanuel ju je stisnuo uz sebe i na trenutak pogledao u nebo. Nije mu se dopadalo ono što je video.
Slika noćnog neba je bila zloslutna, a miris nečiste krvi je lebdeo u vazduhu.
| Language | Status |
|---|---|
|
English
|
Translation in progress.
Translated by Ana Adum
|
